Foto-galerija Subotice

Nikola Tumbas

Sažetak


Grad Subotica

 

Subotica se u pisanim dokumentima prvi put spominje 7. maja 1391. godine, ali sigurno da je mesto starije. UtvrÄ‘eno je da su ljudi na ovom prostoru živeli joÅ¡ pre 3.000 godina. Sudbinu Subotice bitno je odreÄ‘ivao položaj na putu izmeÄ‘u Evrope i Azije. U Äestim i velikim seobama u ovu vojnu krajinu doÅ¡li su mnogi narodi: Srbi, MaÄ‘ari, Nemci, Slovaci, Jevreji, Bunjevci, Grci... ÄŒesto su se menjali gospodari kao i imena grada. Od prvog – Zabatka 1391. – promenjeno je viÅ¡e od dvesto naziva, ali su najkarakteristiÄnija imena Szent-Maria, Maria-Theresiopolis, Maria Theresienstadt, Szabadka i Subotica.

 

Jedna od bajkovitih liÄnosti subotiÄke proÅ¡losti, Jovan Nenad Crni, javio se u istoriji posle poraza maÄ‘arske vojske od Turaka na MohaÄu 1526. godine. Njegovu tajanstvenost uvećavala je Äudna crna pruga koja mu se pružala od slepooÄnice do stopala noge, zbog Äega su ga i prozvali Crni. On je potisnuo Turke iz Južne Ugarske i tu osnovao svoju kratkoveku slovensku državu. Proglasio se carem, a Suboticu izabrao za prestonicu. Poginuo je 1527. godine u sukobu sa ugarskom vlastelom. Posle Äetiri veka, na godiÅ¡njicu njegove smrti, u Subotici mu je na glavnom trgu podignut spomenik koji je 1941. godine sruÅ¡io okupator, a obnovljen je i ponovo postavljen 1991.

 

Turci su Suboticu zauzeli 1542. godine i vladali njome do 1686. Privilegijom iz 1743. godine Marija Terezija proglasila je Suboticu slobodnom komorskom varoÅ¡i, za Å¡ta su SubotiÄani darovali carici 150 konja. Za odanu službu subotiÄkih graniÄara habsburÅ¡kom dvoru, Marija Terezija proglasila je Suboticu 1779. godine slobodnim kraljevskim gradom. Za ovu važnu odluku SubotiÄani su poklonili carici 5.000 zlatnika i platili otkup 266.666 forinti. Status slobodnog kraljevskog grada doneo je Subotici veću autonomiju i novo ime – Maria Theresiopolis. Od te godine poÄinje planski i ubrzaniji razvoj grada.

 

Subotica se u moderan srednjoevropski grad razvila krajem 19. i poÄetkom 20. veka. Grad je u to vreme doživeo izuzetan urbani, industrijski, graditeljski i kulturni procvat. Brži razvoj zanata, industrije i trgovine podstaknut je joÅ¡ 1869. godine dolaskom prvog voza, a ubrzan izgradnjom elektriÄne centrale 1896. godine i tramvajskim saobraćajem 1897. godine. ZaÄetke danaÅ¡nje moderne industrije nalazimo krajem 19. veka: preduzeće za izvoz mesa “Hartman i Konen†s prvom hladnjaÄom u zemlji, prvu subotiÄku fabriku sumporne kiseline i veÅ¡taÄkog Ä‘ubriva “Klotild†osnovanu 1904, braća Ruf su 1917. godine poÄela proizvodnju bombona, industrija elektriÄnih motora “Sever†osnovana je 1923. godine.
Prva srednja Å¡kola, preteÄa gimnazije, otvorena je u Subotici 1747, muziÄka Å¡kola 1868, dom za stare 1766, Palić postaje leÄiliÅ¡te 1845, prva Å¡tamparija osnovana je 1844, prve novine izaÅ¡le su 1848, prvu bioskopsku predstavu prikazao je AnÄ‘elo Bjanki iz PeÄuja 1899, a Aleksandar Lifka otvorio prvi stalni bioskop 1910, Äuro Stantić osvojio prvu olimpijsku medalju u Atini 1906, Ivan Sarić poleteo avionom sopstvene konstrukcije 1910...

 

Preuzeto iz:
Krstić Boško, Subotica, pregled Subotica: Javno preduzeće «Palić-Ludaš», 2. izd, 1996; 5. izd. 2007.


Cijeli tekst:

PDF


Hrvatski časopis za javno zdravstvo, ISSN 1845-3082, Otvoreni pristup - autori zadržavaju autorsko pravo uz obavezu navođenja izvora u slučaju citiranja