Foto-galerija Subotice

Ervin Krebs

Sažetak


Fotografija je uvek bila prisutna u mom životu, negde oko mene, zato što se moj otac bavio fotografijom to mu je bio hobi. Kao klinac odrastao  sam uz  neke njegove fotografije, često smo zajedno u improvizovanoj foto laboratoriji  razvijali I izrađivali crno bele fotografije.

Moj neki prvi susret sa fotografijom je bio kada mi je tata pred ekskurziju dao njegov stari zenith sa par rolni crno belog  filma.  Na ekskurziji sam se zbližio sa fotoaoratom, uživao sam fotkajući, a kao nagradu za trud moje fotografije su okačili u holu naše škole. Kasnije sam I zaradio svoj prvi džeparac prodavajući te fotografije u razredu.

Fotografija me je oduvek zanimala,I uvek su mi na raspolaganju bili fotoaparati i koja rolna filma, ali je za vreme škole to bio jako skup hobi. Razvijanje i izrada fotografija  nikako se nije uklapalo u moj džeparac. Još I dan danas postoji negde bar 6 rolni nerazvijenog filma što sam fotkao.

Ne tako davno kada sam ugledao prvi digitalni aparat znao sam da sam našao svoj hobi. Tada su digitalni uparati bili jako skupi, ali 2005 sam uspeo da uštedim za svoj prvi digitalac i od tada je počelo neko moje druženje sa fotografijom. Mogućnost da se vidi fotografija na displey-u kao i pregledanje i skaldištenje istih na comp I sve to besplatno  za mene je bilo nešto priceless. Aparat sam stalno vucarao sa sobom i fotkao sve i svašta, tako mi je jednog dana jedan prijatelj  fotograf reka da imam oko za fotografiju. Jednog dana sam sreo bivšu koleginicu sa posla i nakon long time no see you i gde si šta si? Ona mi odgovara da radi kao fotograf na brodu I da je često mislila na mene, kako bih I ja mogao da se ubacim u tu priču. Nakon tog susreta neprestano sam razmišljao o tome kako radim kao fotograf na brodu I narednih godinu dana sam radio na tome da odem na brod. Na kraju sam ipak odustao od te ideje, ali nikako od fotografije. Sve više i više sam pozajmljivao tatin DSLR i koji je na kraju više bio kod mene nego kod njega.

U početku sam fotografisao sve i svašta i nekako sam tražio sebe, danas posle četiri godine bavljenja fotografijom sa većim  i manjim prekidima, pravac koji mene intaresuje, pravac  koji sam ne tako davno otkrio je ulična fotografija. Ulična fotografija nešto što pripada meni i mojoj ličnosti. Ono što volim da fotografišem je svakodnevni život obićnih ljudi, život radničke klase koja je u vremenu u kojem živimo skoro pa potpuno marginolizovana ili nestala. Volim i jako me privlači i urbana ulična fotografija kao i hip hop kultura, skejting, graffiti.


Ključne riječi


fotografije

Cijeli tekst:

PDF

##plugins.generic.referral.referrals##

  • ##plugins.generic.referral.all.empty##


Hrvatski časopis za javno zdravstvo, ISSN 1845-3082, Otvoreni pristup - autori zadržavaju autorsko pravo uz obavezu navođenja izvora u slučaju citiranja