Zeleni demon

Antun Gustav Matoš

Sažetak


Jest, za sve nesreće, za sve gluposti mog života kriv je alkohol, zeleni demon - stane mi pričati prijatelj. Ne pijem nikad ništa pri objedu, vrlo malo ili ništa kod večere, nisam navikao na piće, pijem samo radi društva, pa tek što prekoračim pravu mjeru, zeleni demonski bijes me osvoji kao ludilo, napravi od mene bjesomučnika, sasvim drugog, meni sasvim nepoznatog čovjeka, sposobnog za sve, pa i za samoubijstvo. Kad sam pri piću, još hajde de, ali kada me osvoji mamurluk, kada me zeleni demon stane tresti, bacati i mučiti, kada mi pije suhe suze, zabija u mozak crne, odvratne nokte, leži demon na prsima kao ponoćna, neviđena neman, kljujući mi srce i pijući mi krv, te živci pucaju kao napete žice na ludoj violini. Ah, samo u alkoholu sam vidio i sve muke pakla i osjetio užasno ništavilo i duboke, stravične, debele pomrčine: pomrčine vlastite volje u krvavom, neopisivo bolnom duhopirenju vlastitog, ljudskog ponosa. 

Cijeli tekst:

PDF

##plugins.generic.referral.referrals##

  • ##plugins.generic.referral.all.empty##


Hrvatski časopis za javno zdravstvo, ISSN 1845-3082, Otvoreni pristup - autori zadržavaju autorsko pravo uz obavezu navođenja izvora u slučaju citiranja